Konačno se i meni sreća osmehnula - merkala sam ga mesecima i mislila da je totalno van moje lige. Tip ima telo Apolona, a ostatak me baš i nije nešto interesovao. I taman sam mislila da od toga nema ništa, a macan je sam meni došao.
I tako, razmenimo brojeve i krenemo da se dopisujemo. Danima sam čekala da me pozove da konačno izađemo, međutim, uporno se zadržavao na ćaskanju.
Taman da dignem ruke, kad stiže meni poruka i objašnjenje što nema poziva za izlazak - frajeru je noga u gipsu. Taman odahnem, međutim, onda bolje pogledam sliku i primetim jednu stvar.
*Foto: Privatna arhiva / Vidite li vi isto što i ja?
Ako ste imali problem da primetite, evo o čemu se radi.
*Foto: Privatna arhiva / Ne varaju vas oči
Jednom od najvećih frajera, tipu koji iz teretane ne izlazi ni danju ni noću, iz gipsa vire prsti sa savršenim frenčom.
U totalnom šoku, zumiram još malo i shvatam da me oči uopšte ne varaju. Pitam njega, u nadi da će se naći neko razumno objašnjenje.
- Ovo ti je frenč, a? - kažem uz smajlića, očekujući čudo.
- Da, što pitaš? - kaže mrtav hladan.
I tada sam izbrisala njegov broj. Zovite me kako hoćete - primitivnom, zatucanom i ostalo, ali ne dozvoljavam da moj frajer ima bolje nalakirane nokte od mene.
