Dok tradicija salašarskog načina života polako odlazi u zaborav, postoje ljudi koji se svojih salaša ne odriču tako lako, svoje živine i stoke, paorske peći, petlova i svojih korena. Put do salaša "Jaraš", nadomak Kanjiže još uvek je dobro utapkan, a na salašu gazda Ištvan Apro. Ni ledena zima ovom salašaru ne može ništa, uz njega sitna živina, stoka, psi čuvari, šampion Gadžo, a oko njega čuvena šuba ili oplakija stara čitav jedan vek.
Bez šuba se nekada nije mogla zamisliti hladna i oštra vojvođanska zima. Lepo stara narodna kaže: "Kapa glavu čuva", ali šuba je znala da čuva telo i kada su temperature bile 30 ispod nule - počinje svoju priču gazda Ištvan.
- Salaš je moj život. Nigde takvu lepotu i mir nisam našao kao na svom salašu. Radio sam dugo u inostranstvu, ali sam naposletku odlučio da se vratim na salaš. Ovde imam sve što je potrebno, toliko zaliha da celu zimu ne bih ni morao da odlazim do Kanjiže - priča nam Ištvan.
*Foto: Telegraf
Jedna šuba teška je 30 kilograma, a u njoj je 16 ovaca
Zime su nekada bile opake, hladne i ledene, drumovi se nisu ni videli od debelog snega. A u tim zimskim danima domaćine je najbolje grejala "šuba" - ogrtač napravljen od ovčije vune.
Sačuvane od zaborava, dve šube deo su porodičnog nasledstva. Jedna crna, druga bela, pravo su blago na salašu gazde Ištvana.
- Nekada su bile stvar prestiža, skoro da ih je svako domaćinstvo u Vojvodini imalo. Šube su deo moje porodične zaostavštine, jedna šuba je napravljena od 16 ovaca, račkih,a bogami nisu ni lake, nije je lako ogrnuti jer u njoj ima oko 30 kilograma - objašnjava Ištvan.
*Foto: Telegraf
Ove čudesne šube napravljene od ovaca zimi greju kao najtoplija furuna, dok leti hlade. Sa jedne strane je vuna, dok se sa druge strane nalazi koža.
- Često se i leti pokrijem šubom, vuneni deo okrenem ka sebi pa me lepo hladi, a zimi kad je ogrneš, ni vetar, ni mraz ti ne mogu ništa - ponosno Ističe vlasnik ovih odevnih predmeta.
Šuba kad se razvuče pokrije dva konja
Život na salašu znao je da bude težak, naročito zimi, pa su domaćini po namirnice odlazili konjima i saonicama. Šube su tada grejale ne samo kočijaše, nego i konje. Kada se šuba razvuče mogla je da pokrije dva konja.
*Foto: Telegraf
Gazda Ištvan na svom domaćinskom salašu osim što gaji autohtonu rasu račkih ovaca koje su po ceo dan na livadi, ima i dosta živine, a društvo mu najviše prave psi rase "kuvas" među kojima je i Gadžo, šampionski pas koji je osvojio tituli na Svetskoj smotri u Lajpcigu, u Nemačkoj.
Od 30 hiljada pasa iz čak 70 zemalja sveta, Gadžo se istakao svojim hodom, dlakom, spretnošću jer on pretrči i preko 25 kilometara.
I dok je sneg vejao salašarskim drumom, a zima stezala u kostima, gazda Ištvan pored salašarske peći uz kobasice, rakiju i hurke, najviše voli da dočekuje goste. Dobar domaćin, prošao pola sveta, ali kaže:
- Nigde kao na salašu, belina i prostranstvo!
Uz njega Gadžo, oko njega šuba. Toplo telu, a najtoplije srcu.
*Foto: Telegraf
(BalkansPress / Telegraf.rs)
