Pre neki dan sam na pola "karađorđeve" skontala da moram da napravim malu pauzu, inače ću se ugušiti. Ne samo što sam je proždirala ogromnom brzinom, ne praveći pauzu za disanje, već i zbog ortakinje koja se poslednjih pet minuta jadala zbog tipa, a ja ni reč nisam čula. Odlučim tako da predahnem i pripalim jednu, kad posle dva minuta - šok! Konobar prilazi i uzima mi tanjir. Pa, 'alo, sine, gde si pošao?!
Koliko vam se puta desila slična situacija? Meni nije bio prvi put, ali sam rešila da bude poslednji i na licu mesta izguglala kako je to trebalo da se ponašam, pa da čovek ostavi na miru mene i moj "devojački san".
Gospodin Gugl mi je, naravno, otvorio oči.
Istina, nisam neki nobles i ne jedem često po restoranima, a kamoli u onima gde konobari poznaju tajni jezik pribora za jelo, ali sam se, moram priznati, iznenadila kad sam shvatila koliko različitih poruka možeš da pošalješ onome ko te uslužuje, a da ne progovoriš nijednu reč.
Ovo su osnovne:
1. Još jedem
*Foto: 24 sata
2. Očekujem sledeće jelo
*Foto: 24 sata
3. Bilo je preukusno
*Foto: 24 sata
4. Završeno s jelom
*Foto: 24 sata
5. Nije mi se svidelo
*Foto: 24 sata
I zato pazite kako se sledeći put ophodite prema viljuški i nožu, jer ko zna šta tako govorite svetu oko sebe. Pogotovo ako u neki restoran planirate da se vratite, a da u jelu ne bude tajnih sastojaka koje niste naručili.
