BalkansPress

Dobro došli!

Novi Sad – Srbija je potpisivanjem Individualnog akcionog plana partnerstva sa NATO alijansom (IPAP) došla do poslednje stepenice na putu za puno članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji i svaka dalja aktivnost na tom planu ne bi trebala da prođe bez građanskog referenduma, izjavio je za Radio-televiziju Vojvodina vojni analitičar Miroslav Lazanski.

Lazanski je u intervjuu za emisiju Politbiro rekao da ova faza saradnje sa NATO ne bi trebalo da nam stvori probleme u odnosima sa Rusijom.

„Rusija je jasno rekla da njoj ne smeta sporazum o Partnerstvu za mir, ali oko IPAP-a se još nije odredila. Rusi gledaju šta će biti dalje i mi smo sada došli do rubikona, a to je punopravno članstvo u NATO. Srbija je sve uradila da zadovolji zapad oko NATO saradnje, ali još nismo ušli i mislim da je to jedna politička igra“, rekao je Lazanski.

Na pitanje da li očekuje da se neko iz EU izjasni po pitanju najavljene vojne vežbe između Srbije i Rusije najavljene za septembar, Lazanski je rekao da je Srbija vojno neutralna i da kao takva treba da ima vojne vežbe i sa Kinezima i sa Rusima i sa Amerikancima.

{adselite}„Ako Evropa poštuje status neutralnosti Srbije onda mora da ima i razumevanje. Ako nas prisiljava i svrstava, onda mi to liči na Trojni pakt iz 1941. i Srbija na to ne bi smela da pristane. Šta ako SAD i Rusija zarate? Da li to znači da bi Srbija trebala da ide i ratuje protiv Rusije?. Međunarodna situacija nije nimalo naivna i podseća me na predvečerje 1941. jer SAD guraju Evropu preko Ukrajine u rat sa Rusijom, a istovremeno se čuvaju jer je ekonomska razmena između SAD i Rusije povećana, iako su stavili Rusiju pod sankcijama“, rekao je Lazanski i dodao da nijedan političar u Srbiji ne bi trebao da pristane da plaćamo danak strateškim interesima SAD.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da ostane na kursu na kojem je. „Ovaj kurs je dobar, pragmatičan i jedini moguć za Srbiju. Što se tiče NATO, dalje više nema bez referenduma, jer je NATO do 1991. jedna priča, a nakon 1991. sasvim druga. Ako je u Sloveniji bio referendum onda mislim da i kod nas mora biti referenduma“, kazao je Lazanski.

On smatra da budućnost Srbije treba graditi na strateškim interesima, ali da to zavisi od toga ko ocenjuje šta su strateški interesi. „Svaka vlast smatra da su strateški interesi ono što ona smatra da jesu, jer smatraju da su taj legitimitet dobili na izborima da procenjuju šta su to strateški interesi jedne zemlje. Kod nas u Srbiji je problem što nema javnih debata na kojima bi se pričalo o tome šta su strateški interesi ove zemlje“, rekao je Lazanski i istakao da niko iz EU do sada nije jasno rekao da prvo moramo da uđemo u NATO, da bismo posle ušli u EU.

Govoreći o Individualnom akcionom planu sa NATO, Lazanski je ocenio da je ovaj sporazum po raznim mišljenjima poslednja stepenica ka punopravnom članstvu u NATO. „Individualni plan o saradnji ništa novo ne donosi u dosadašnjoj saradnji Srbije i NATO. Mi smo i do sada imali dobru saradnju sa NATO i možda je ovo i nesretan trenutak da se slavodobitno potpisuje u martu mesecu kada je godišnjica NATO bombardovanja. Uzbuđenje u javnosti verovatno su izazvali termini koji su se oko tog sporazuma provlačili kroz javnost, a to je korišćenje vojne infrastrukture oružanih snaga Srbije“, kazao je Lazanski.

Na pitanja zbog čega se dugo čeka na izveštaj o padu helikoptera Vojske Srbije, u kom je poginulo sedam osoba, Lazanski je rekao da će izveštaj na kraju ipak morati da bude objavljen.

„Tu je splet više okolnosti. Jedan aspekt je da li su morali da polete i da lete tom trasom. Drugo pitanje je tehnički aspekt. Ako vi imate helikoptere stare 20 godina, bilo je pitanje dana kada će se tako nešto dogoditi. Prošle godine bilo je strahovito mnogo letenja tim helikopterom zbog poplava“, rekao je Lazanski i upozorio da Vojska Srbije još živi od resursa JNA i da se malo toga novog kupilo.

Prema njegovim rečima, Srbija kvalitativno ili kvantitativno ništa nije dobila tim sporazumom, osim što je još korak bliže NATO. „Sada ćemo da glumimo kako nismo zvanično u NATO, ali smo sve podredili ka tome. Tom igrom gluvih telefona zadovoljili bismo zapad, jer smo tobož sve uradili da bismo ušli u NATO, a ruskoj strani možemo da kažemo da još nismo ušli. Moglo bi se reći i da je to nastavak Titove politike nesvrstanosti, ali za vreme Tita nikada nismo imali vežbe stranih oružanih snaga na našoj teritoriji, osim u jednom slučaju“, kazao je Lazanski.

 

Ocenio je da su NATO standardi i procedure koje se navode u IPAP najobičnija floskula. „Nema standarda i procedura bez adekvatnog vojnog budžeta, a naš vojni budžet je 200 miliona evra manji od hrvatskog. Po NATO standardima borbeni pilot mora da ima najmanje 150 do 180 sati naleta godišnje, a naši imaju jedva 40. Mi ne možemo da nabavimo gume i akumulatore za avione, a pričamo o NATO procedurama i standardima“, rekao je Lazanski i dodao da bi voleo da vidi koje mi to procedure učimo u zajedničkim vežbama sa NATO, jer 80 odsto toga ne možemo da primenimo.

(RTB)

Scroll to top