Na svetskoj listi migracija i Srbija i Srbi još odavnina visoko kotiraju.
Budući da živimo u vreme jedne od najvećih svetskih migrantskih kriza, izazvanih ratovima na Istoku, na pomen reči migrant pred očima su nam samo oni nesrećni ljudi koje srećemo na ulicama gradova Srbije, u poslednje vreme.
Retko ko od nas razmišlja o tome da negde, nekada, ali i danas naši ljudi bivaju nazivani, a i jesu baš to migranti. Ljudi koji su napustili svoj dom, da bi krenuli u potragu za boljim sutra...
*foto: EPA/STRATIS BALASKAS
I Srbi su migranti, i to među najmnogobrojnijim u Evropi
Podaci od pre samo sedam godina, a u odnosu na tada ovaj broj se verovatno i povećao, 1.000.000 Srba emigriralo je u SAD, njih 250.000 u Kanadu, 80.000 u Veliku Britaniju, 110.000 u Švedsku, 300.000 u Austriju, 800.000 u Nemačku, 200.000 u Švajcarsku, 120.000 u Francusku, 300.000 u Australiju, a njih 7.000 na Novi Zeland.
Kao najčešći razlog za odlazak, Srbi navode potragu za poslom, većim platama i generalno boljim životom. Slične razloge navode i oni koji planiraju da odu, uskoro. Svejdno, oni su migranti, jer će da emigriraju u drugu zemlju...
Otići će iz svoje zemlje, napustiće svoj dom i tragaće za srećnijim životom i budućnošću.
Ipak, iako nam je duboko ukorenjen "sindrom migracije", migranti koji dolaze u Srbiju nam baš i nisu omiljeni. Pri tom, oni su morali da beže iz zemlje u kojoj više nisu znali za mir, već samo za rat... I, iako smo takve slučajeve imali i u našoj istoriji, to zaboravljamo.
Trudimo se da tu i tamo licemerno stanemo začuđeni pred činjenicom da solidarnost izostaje za ono kroz šta smo mi nekada prošli. Stvari konačno mogu i drugačije da se gledaju, fali nama empatije i s onim u kojim vidimo današnje sebe. Uvek spremne za pokret!
*foto: Printscreen/Youtube
S tim u vezi dobro je imati na umu kako nijedan od njih nije pobegao iz svoje zemlje zbog preglasne muzike u komšiluku, niti se 21-godišnji Avganistanac utopio, jer mu je dosadio topao dom i mamina kuhinja... Takva nam je priroda, da tražimo sebe, da tražimo za sebe lepše, više i bolje.
Možemo ići i korak dalje... Svaki čovek koji traži beg od goreg, idući u bolje migrant je i izbeglica svog vremena.
Migranti su oni koji su napravili korenitu promenu u svom životu. Koji su raskrstili s prošlim da bi zagazili u buduće. Na neki način celog života svi smo mi migranti, kad iz osnovne, pređemo u srednju školu, kada menjamo posao...
A ponajviše su migranti oni koji polože B2 stepen nemačkog jezika i odu u Nemačku da bi postali negovatelji.
Migranti smo i kad idemo na letovanje, i kad idemo na zimovanje, jer svojim prisustvom ometamo svakodnevicu nekog tamo naroda.
Migranti smo i kad pokušamo da udovoljimo sebi, pa stolicu u kafiću pomerimo sa sunca u hladovinu, nastojeći da sebi ulepšamo poslepodnevnu kafu.
Migranti smo i kad izgustiramo stari hobi, pa se odlučimo za novi.
*foto: Marina Lopičić
U ljudskoj prirodi je da bude migrant, izbeglica... Oni što ih vidimo na ulicama liče na nas. Nisu krivi što ih unutrašnja sila, ona ljudska priroda nagoni na izbeglištvo iz doma i potragu za boljim sutra. Nisu oni krivi što u svojoj zemlji ne osete kako greje sunce, nastojeći da sačuvaju živu glavu, kao što nisu krivi ni što im naše sunce lepše i jače sija... Nismo krivi ni mi kada se zagledamo, pa poželimo da pođemo pod nečije tuđe sunce.
(BalkansPress / Izvor: Espreso.rs)
