Gospode dragi – koji li je ovo put po redu da smo uvučeni u zapadnjačku patologiju, ulovljeni – kao majmuni na rupu – i postali bolesni robovi njihovih izopačenosti…
Treći maj u Srbiji trajno je obeležio Kosta Kecmanović, učenik sedmog razreda Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru u Beogradu, koji je u školi iz očevog pištolja ubio radnika obezbeđenja i osmoro svojih drugara, a teško ranio još šestoro i nastavnicu, od kojih se za živote dvoje dece lekari i dalje bore. Ubica nema 14 godina, pa ne može krivično odgovarati, a njegovog oca, poznatog beogradskog lekara, policija je uhapsila i pritvorila!
Načelnik policije Uprave grada Beograda Veselin Milić, u obraćanju javnosti rekao je da je izvršilac na ovome dugo i detaljno radio! U stanu, kod njegovog kompjutera, nađen je spisak planiranih žrtava i skica razrađenog plana koji izgleda kao „iz neke videoigrice ili iz nekog horor-filma – i na engleskom ispisan?! Kad je svoju nameru ispunio, bacio je oružje pored stepenica škole, pozvao policiju, predstavio se, rekao šta je uradio, sačekao ih i – završio „igricu“!
Na svom profilu svoj lik je zatamnio ljubičastom bojom, a belim „iksevima“ precrtao svoje oči i „zašio“ usta – što je direktno inspirisano američkom horor serijom „Pročišćenje“! Po scenariju tog njihovog „pročišćenja“, u bliskoj budućnosti postoji jedan dan godišnje kada je sve dozvoljeno – uključujući i ubistva?! Ma, demokratija do korica?!
Na osnovu visokog profesionalizma ovog izvršenog dela, ima indicija da je on projekat neke sekte, terorističke organizacije ili ko zna koga… Istraga je u toku!
Sledećeg dana jedna petnaestogodišnjakinja nožem je napala i lakše povredila nastavnicu i učenika u privatnoj gimnaziji „Ruđer Bošković“ u Beogradu! Smislila kao da je htela da obiđe drugare u školi iz koje se nakon mesec dana posle upisa – ispisala?!
Na društvenim mrežama pojavio se istog dana bolesni snimak iz jedne škole gde su dečaci posle minuta ćutanja povadili plastične pištolje, pucali jedni u druge glumeći i veličajući svog vršnjaka ubicu! A tek količina „lajkova“ vračarskog masakra po društvenim mrežama i to na desetine hiljada u nekoliko desetina minuta (?!) – dok je ranjena devojčica koja je objavila svoj selfi iz bolesničke postelje – doživela tešku „pljuvačinu“! E – to je ta slika dubine bolesti! Taj simptom nedostatka empatije – čime nam se podmladak diči – pokazuje stepen patologije u koju smo upali!
A, država (?!) – hoće li te „lajkere“ priupitati što im se to baš monstrumi sviđaju?! Barem je to danas za sve stručnjake za sajber kriminal, laganica posao!
A, onda oko 23 časa istoga dana u predgrađu Mladenovca sin pukovnika Uroš Blažić (21), posle svađe sa prijateljima, otišao je do kuće, uzeo automatsku pušku i u hodu prvo ubio mladog policajca i njegovu sestru, a onda seo u auto i redom pucao na koga je naišao – kao u lovu! Pobio je osmoro mladih ljudi od 14. do 21. godine, a 13 ranio!
Zatim je pobegao i negde oko 3 sata ujutro na svom profilu poručio: „Rokaću ih do kraja“?!
Blažić je u bežaniji stigao do Kragujevca, gde je posle 8 sati potere, i uhapšen.
Na sebi je imao majicu na kojoj piše „generation 88“ (generacija 88) – ili u „prevodu“ – Hajl Hitler (to su izvukli iz „logike“ da je „h“ osmo slovo abecede, i to im je sad pozdrav, koji su „genijalci“ sakrili u tu „lozinku“)!
Jedna od „zanimljivosti“ je i njegova fotografija sa društvenih mreža ispod koje piše: „Kristijane, da li si ponosan“ – otkrivajući ko mu je idol?! Bravo! A, kako i ne bi, kad je – u današnjoj Srbiji Kristijan Golubović „prošetao“ od rijalitija – do svoje autorske emisije koju sada ima – i to sve na Pinku, televiziji sa nacionalnom frekvencijom?!
Na profilu je postavio i svoju fotografiju iznad koje piše: „Na keca prangijam“, što je deo iz pesme „Južni vetar gas“, koju pevaju Coby & Mili…! Pesma je, inače, iz ovog najnovijeg žanra zvanog „trep“, koji je pred kraj ’90-ih nastao i preplavio obožavanu nam Ameriku i – kao po pravilu – ne da smo ga prihvatili, nego nam je „trep“ i ono što „trep opevava“ – okvir u kojem nam omladina živi?!
A, da biste znali koje su to „vrednosti“ koje nam je podmladak otud preuzeo – nađite pesmu „Južni vetar gas“ i pročitajte tekst! Dugačak je. Ne može ovde stati. A i to je samo jedna od svih tih pesama ove nove „trep“ mode kojom su nas „ulovili“, po ko zna koji put – kao majmune na rupu – i postali bolesni robovi njihovih izopačenosti?!
Bravo! Tako i treba! Naš put ka zapadnjacima „nema alternativu“?! Jer, ‘oćemo li da budemo prozapadni i moderni ili zaostali „ljakse“ (seljak)?! Nećemo valjda veličati i identifikovati se sa Teslom, Đokovićem, Pupinom, Obilićem, ili ne daj Bože krsnom slavom, badnjakom, Njegošem, Svetim Savom… – i to u ova vremena otvoreno objavljenog rata zapadnjaka pravoslavlju! Prosto sve razmišljam da li da izbrišem ovo od krsne slave pa nadalje – i koliko mi je to danas pametno uopšte i pominjati! To što ću ovde od ove naše moderne prozapadnjačke populacije biti strpana u „ljakse“, ništa je pri izgubiti glavu zameranjem planetarnome izvoru bolesti i zaraze! Evo su udruženi udarili i na Rusiju da je satru zbog pravoslavlja, a đe onda mi mali da ih podbadamo?!
Ovo je samo vrh ledenog brega tragedije koja se uvukla u našu kuću! Davnašnji je njen početak i duboka istorija, koju smo mi primetili tek kad je počela da eksplodira!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istog dana se obratio javnosti i obnarodovao deset tačaka po kojima, između ostalog, treba uvesti kontrolu nad oružjem, obaveznu šestomesečnu kotrolu srednjoškolaca na narkotike, kao i spustiti krivičnu odgovornost sa 14. na 12. godinu.
Kasno je, predsedniče, srednjoškolce kontrolisati na narkotike! Možda ću biti pregruba ako kažem da su to bačene pare! Ako mislite spasiti društvo od te pošasti sa obaveznom kontrolom treba krenuti, ne od srednje, nego od sedmog razreda osnovne škole, a možda i godinu pre!
A, što se tiče ove izmene u krivičnom zakoniku – ne bi nam ni trebala ako bismo temeljno izmenili i vratili na nekadašnje zdrave osnove naše zakonodavstvo koje reguliše školstvo, kulturu, obrazovanje, porodično zakonodavstvo, koji su imali izvorište u pravoslavno-patrijarhalnim našim temeljima! To nas je čuvalo i od nas stvaralo zdrave ličnosti!
Država, ako hoće da izleči, spasi i sačuva svoje društvo – mora podvući crvenu liniju i radikalno se obračunati sa uzrokom bolesti kojim nas je – što „mekom moći“ što drskom ucenom i naredbom – Zapad porazbolevao!
Otkada su nam posle petooktobarske obojene revolucije „demokratizacija“ i usvajanje zapadnjačkih zakona u ovim oblastima naređeni – pukla nam je sramotna pogibija!
Sve ono bolesno zakonsko smeće koje nam je od tada preplavilo državu kada smo pod naredbom prepisali njihovo zakonodavstvo o „ljudskim pravima“ – što je, zapravo, zloupotreba prava – treba vratiti na nekadašnju meru po kojoj se znalo ko je dete, a ko roditelj, ko je nastavnik, a ko đak i – ko je autoritet!
Po njihovom zakonodavstvu, sada i našem, volja deteta je iznad prava i roditelja i nastavnika – neprikosnovena?! Odgovornosti – naravno, nema – „dete je to“?
Čik neka neko danas mrko pogleda učenika delinkventa koji ošamari nastavnicu, izvuče joj stolicu kako bi se stroproštala na pod, ili nastavnicima zapreti da će im slomiti kičmu za ovo ili ono, ako mu nešto nije po volji! Ime problematičnog deteta u školi može samo da se njegovom roditelju nasamo prošapuće – i to, biranim rečima – kako se ne bi narušilo „ljudsko pravo“ maloletnog siledžije koji ima pravo da bude delinkvent i sve zlostavlja! A, nastavnik – ima da leti iz škole ako to javno iznese pred svim roditeljima i „povredi njegovu ličnost“!
Prava dece su neograničena i to ne slučajno, jer ona jesu inteligentna ali nisu zrela da bi imala tolika prava. Do okupacije zapadnjačke „demokratije“ za taj nedostatak zrelosti bili su zaduženi roditelji i škola koji su ih uvodili u život do njihovog sazrevanja! E, upravo im je u tom uzrastu dato na volju da bi nastao haos koji se teško može kontrolisati, kako bi se urušilo celo društvo!
Pa, bili smo i mi đaci i nečija deca, ali nam na pamet nije padalo da nam neko bude veći autoritet od roditelja i nastavnika! Hvalili smo se drugarstvom, a ne vršnjačkim nasiljem! I nije da Zapad nije i tada podmuklo udarao i po nama – mlateći nam ispred nosa njihovim „dostignućima“ – od „Vudstoka“, „Kose“, feminizma, filmova sa što više ubistava, pucnjave, lomljave, razvrata, kriminala, droge, horora…. Što su bili bolesniji, to su bili popularniji?! Ali, bili smo zaštićeni tadašnjim našim porodičnim vrednostima i vaspitanjem, preslikanim i u zakonodavstvu!
Deca su nam danas u rukama monstruma i to pre nego što progovore! Njihovu ličnost oblikuju bolesni zapadnjački crtaći i igrice, a kasnije ih uhvate pod svoje sve dublji i dublji sadržaji koji se plasiraju kroz sve društvene mreže i platforme! Njima su uzor polusvet, razbojnici, ubice, drogoši, alkohol, negativci, laka zarada, prostitucija, seks lišen ljubavi i sveden na animalni, mržnja, smrt i sotona – umesto empatije, života, ljubavi i Boga!
I, nije slučajno bolesni Zapad to baš tako smislio! Znaju oni, čim dete progleda, treba mu oblikovati svest! Kod njih je i Dan veštica državni praznik?!
Ovo što smo napravili i od Zapada isprepisivali, odavno mu – žmureći – beremo bolesne plodove! Nadam se da su nam ovi masakri po Srbiji otvorili oči!
Jer, danas je jedina razlika između nas i Amerike – rodonačelnice tih izopačenosti, koje se šire svetom – što smo mi u šoku, a kod njih to više nije ni vest!
