Zašto bi Srbiji i Srbima bilo dobro kad u Srbiji i kod Srba skoro pa ništa nije onako kako izgleda i kako se predstavlja. Ovde radikal nije radikal, liberal nije liberal, demokrata je najveći borac protiv demokratije, socijalista je sve samo nije socijalista.
Isto važi i za savremene srpske antifašiste, samozvane, ove salonske, kafanske, za koje fašizam postoji jedino kod Srba i među Srbima. Za njih je srpski fašizam svako podsećanje na Nemanjiće, srednji vek, srpske ustanke, balkanske ratove, Veliki rat… Njima je dokaz srpskog fašizma svako mišljenje suprotno njihovom.
{adselite}Ko drugačije kaže, taj kleveće i laže, taj ne zaslužuje dostojanstven život, njemu valja zabraniti javna obraćanja i nastupe.
Već nekoliko dana u Beogradu traje dreka povodom jedne izložbe u galeriji „Progres“, u centru grada. Naprednjaci sakupili na jednom mestu par hiljada tekstova, fotografija i karikatura koje, po njima, dokazuju da u Srbiji nema cenzure, a to, da ima cenzure, tvrde upravo autori izloženih radova.
Lično, takvu izložbu ne bih postavljao, odavno nemam ni zrno poštovanja prema ogromnoj većini onih čiji su radovi izloženi u „Progresu“, držim da im ne treba davati značaj, osim u slučaju koji traži pisanje sitne knjige nadležnom sudu. Ali ako je izložba već postavljena, otkud ova sada već histerična cika tamo predstavljenih, i njihovih istomišljenika. Čemu zapomaganje?
Javna delatnost podrazumeva dobre i loše, lepe i ružne reakcije. Ako si spreman da nekoga udariš pedalj iznad ili dva pedlja ispod pupka, pa još seiriš nakon toga, budi spreman da takve udarce i primiš. Ako nekome kažeš da je majmun, peder, budala, kurton, da mu je majka kurva a dete kreten, zašto veruješ da ti taj, ili neko njegov, neće uzvratiti.
Ovo čime su uzvratili naprednjaci nije ni dašak vetra, kamoli žestoka kontra, protivudar. Ovo je čaj od kamilice. A i takav medijski rastvor proliven po zidovima i podu galerije „Progres“, najviše je, izgleda, opekao spomenute srpske antifašiste. Njima je ova izložba samo novi dokaz da Srbija tone u fašizam.
Postavljaju analogiju sa Hitlerovom Nemačkom, prizivaju Gebelsa za svedoka. Sledom te logike, znači da će ovo u Srbiji rezultirati kristalnim noćima, streljanjem, logorima. Kažu, na sceni je galopirajući srpski fašizam. Stari igrači i stara priča iz devedesetih. Mučno i bedno opetovanje. Molitva za nove donacije iz inostranstva.
Sve njih, samozvane borce protiv cenzure i srpskog fašizma, bilo da su u sferi kulture, politike ili novinarstva, veže osobina, rekoh već, da ne trpe drugačije mišljenje, stav. Pogledajte im medije koje uređuju, udruženja u kojima se okupljaju, javne nastupe, intervjue; nigde jedne oprečne rečenice, sive nijanse, disonantnog zvuka. Oni su savršen dokaz za rečenicu s početka teksta.
(Izvor: Novosti.rs / Piše: Ratko Dmitrović)
