BalkansPress

Poslednjih meseci jedno od glavnih spoljnopolitičkih pitanja u SAD glasi: Da li Amerikanci treba da intervenišu na Haitiju zbog humanitarne krize u toj zemlji? Tim pitanjem se bavi i nova epizoda „Argumenta“, podkasta „Njujork tajmsa“ u kom je govorio kolumnista i spoljnopolitički novinar tog lista Nikolas Kristof.

Da, istoriju treba ostaviti za sobom, i treba krenuti napred ka budućnosti. I da, naravno, nije mudro ložiti se na neprijatelje, nepravdu i staru mržnju.

U "Politici" je pre nekoliko godina objavljen autorski tekst preminulog ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji, NJegove ekselencije Miroslava Lazanskog.

Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista “Gardijan” dan nakon ubistva Zorana Đinđića. Tekst nosi naslov “Beogradski kvisling” i do sada nije citiran u domaćim medijima.

Ako kanite da vam tekst bude čitan, naslovite ga ovako. Ali i ako primetite da vaši nominalni sunarodnici i sugrađani, češće i u većem broju, agresivno osporavaju granice, himnu, ustav, istoriju, pismo i crkvu svoje zemlje, naslovite ga isto ovako.

Naučnik iz Hrvatskog instituta za istoriju Davor Marijan, koji je objavio knjigu „Rat Hrvata i muslimana u BiH od 1992. do 1994“, smatra da je sukob u BiH bio građanski rat, kako ga ocenjuju i Srbi, a za njegov početak optužuje Aliju Izetbegovića.

Dok, tobože, nedostaje čipova i drugih komponenti za autoindustriju, pa se na isporuku novog automobila kao svojedobno u istočnom komunističkom bloku mora čekati godinu i više dana, čipova, čini se, ima sasvim dovoljno za zahuktalu vojnu industriju. Očito, resursi su s potreba stanovništva, kojemu se nudi zelena nirvana bez prljavih automobila koji zagađuju okoliš i mesa proizvedenog na farmama koje ispuštaju previše za okoliš štetnih plinova, prebačeni na proizvodnju tenkova, haubica, borbenih aviona i ostale ratne tehnike koja je inače poznata kao blagotvorna za okoliš.