BalkansPress

Dobro došli!

Marko Ivić čovek je koji je umalo kupio dete u porodilištu. Ipak, sama činjenica da je odveden u porodilište da bi usvojio dete,  te da mu je u boksu za bebe naređeno da izabere bilo koju bebu učinile su da posumnja, da prepadnut otrči nazad kući i nikada se više ne vrati.

Priču nikome nije pričao sve dok nije saznao da više od 10.000 majki sumnja da im je deto ukradeno odmah nakon porođaja. Tada je, kako kaže za Espreso.rs, shvatio da je on bio s one druge strane prevare, te da je umalo postao kupac bebe. Sada je spreman da pomogne srpskim majkama u njihovoj borbi, spreman je da bude svedok i da ide sve do Strazbura.

PROČITAJTE: OVE ANTIBIOTIKE NIKAKO NEMOJTE DAVATI DECI, čak i ako ih i lekari PREPIŠU: Evo kako to može biti kobno po mališane!

 

Prošla je 31 godina, a tog dana se seća kao da je bio juče, sve do sitnih detalja. Seća se kako mu je nuđena beba iz porodilišta po ceni od 10.000 maraka ili blizanci po ceni od 15.000 maraka. Seća se dana kada je zorom iz Bugojna sa advokatom Draganom krenuo za Beograd da bi usvojio dete, a stigao u KBC Zvezdara u porodilište u kome mu je lekar rekao "Biraj" u prostoriji punoj tek rođenih beba. 

- Ni u snu nisam pomišljao da neko može ukrasti i prodati bebu. Tog dana dovezao sam se sa pravnikom u Beograd. Začudio sam se kada mi je rekao da kola parkiram ispred porodilišta. Tu me dočekao lekar. Rekao mi je da ću bebu dobiti pre doma za nezbrinutu decu - započinje svoju ispovest Ivić za Espreso.rs. 

Ilustracija

*Ilustracija, foto: Profimedia

Dodaje kako mu je isti taj lekar rekao kako su dece koja se daju na usvajanje, deca studentkinja koje su iz provincije došle u Beograd, zatrudnele, pa ne smeju da se vrate nazad kućama. Inače, Marko i njegova supruga Ana ne mogu da imaju decu, pa su se te davne 1988. godine odlučili da usvoje bebu ili blizance iz ovih krajeva. Marko tvrdi kako je on po svaku cenu želeo da ima devojčicu. 

U kafiću u Bugojnu susreo se sa advokatom koji ga je odveo u Beograd. Kako kaže, za njega su svi tada pričali kako sređuje usvajanje dece "preko veze".

   

- Ispitivao me sve redom. Čime se bavim, kako izgleda moja žena... Na kraju mi je rekao kako u Beogradu mogu da biram dete, ali da moram da platim 10.000 maraka. Rekao sam mu da će od mene dobiti 1.000 maraka ako usvojim bebu, a ako budu blizanci i jedno od njih devojčica da ću mu dati 2.000 maraka. Uveravao me je da nema problema, da on radi u Beogradu i zna čoveka, da budem bez brige - priseća se Ivić kako je sve počelo. 

Kada su se 22. jula 1988. godine na njegovo iznenađenje zaustavili ispred porodilišta, a ne ispred sirotišta, Marko se seća kako je Dragan ušao prvi u bolnicu, a onda se vratio po njega. 

- Ostao sam sam sa doktorom i on je počeo da me ispituje o svemu. Potom mi je rekao da beba košta 10.000, a blizanci 15.000 maraka - iste cene koje je spomenuo Dragan. Govorio je kako je on humanista, kako je reč o bebama koje rađaju studentkinje iz provincije, koje ne mogu da se udaju, ali ni da se vrate kući sa stomakom. One daju bebe na usvajanje, a onda se deca vuku po domovima, čekajući ko zna koliko dugo roditelje. Rekao mi je da i novac koji ja dajem njemu na ruke dalje ide za nezbrinutu decu. Shvatite, nije mi bilo čudno što traži novac, jer je korupcija bila opšta stvar u bivšoj zemlji. Nisi mogao kod doktora, ako mu ne daš novac. Zato sam verovao i Draganu da će preko veze srediti da mi brže usvojimo dete - iskren je on. 

Da sumnja, kako priča, počeo je tek kada je shvatio da se ne radi o klasičnom usvajanju deteta, odnosno da će u papirima da bude navedeno da je njegova supruga rodila dete. Ponuđene su mu tri opcije: da odmah uzme bebu, da se vrati sa ženom pa da ga uzmu, ili da slažu da je njegova supruga trudna pa da se vrate za 9 meseci.

(BalkansPress / Izvor: Espreso.rs, Jovana Korica)

Scroll to top