BalkansPress

Mislim da imam pravo da govorim o ovoj temi, jer sam okružena takvim ljudima, većina mojih rođaka živi u Francuskoj ili Švajcarskoj, i svake godine moram da trpim njihovo kukanje, jadikovanje i prenemaganje.

Džonatan Li Vajs u svojoj knjizi: „Pupoljak zla“ ovako piše o Srbima:

Po novinama i društvenim mržama ovih dana haraju slike žena u kupaćim kostiimima. Leto je, pa se valja. To sve vrvi od grudi, zategnutih stomaka, preplanulih butina. Izgleda to sve, po malo, kao jedna velika virtuelna šarena pijaca u kojoj svako u izlog stavlja ono što ima. Jadne žene, pomislim, šta sve moraju da rade da bi bile prihvaćene i dobile što više „lajkova“ na društvenim mrežama, ali i da bi se dobro osećale. To su savršeno zategnute noge, bez grama celulita. To su stomaci – radijatori, sa stomačnom muskulaturom kao da je u pitanju bodibilding takmičenje. To su ramena i ruke Mišel Obame.

Naša proslavljena glumica ne mari mnogo za komplimente na račun svog izgleda, niti za status seks simbola koji uživa. Evo zašto sve žene treba da se ugledaju na nju.

Bela kuga nadvila se nad Srbijom. Smrtonosna epidemija puste zemlje širi se rubnim područjima Srbije i zlokobno preti da zatre srpsko selo. Upravo to selo održalo je Srbiju. Nahranilo nas i othranilo. Sa nestajanjem sela nestala bi i Srbija.

Nostalgija koja nastupi unutar čoveka kada posle duže vremena po prvi put vidi svoju domovinu ili oseti njen vazduh, gotovo nikada nije lako objašnjiva.

"Igor je bio sportista. Nije što je to moj sin, ali zaista je bio divan i drag. Tog dana kada je doživio moždani udar bio mi je nekako čudan. Baš sam ga pitala, da li ga nešto boli, a on je rekao "Šta bi mene moglo da boli u ovim godinama?" i nastavio sa radom. Tokom noći mu je pozlilo i kasnije smo ga izgubili".