Previsoke temperature mogu biti opasne, ali kada se iskombinuju sa visokom vlaznošću vazduha, telo ima mnogo veće probleme da se rashladi, a posledice ovakvog vremena mogu da se odraze i na naš mozak.
Vlažnost označava koliko vodene pare se nalazi u vazduhu. Kada se znojimo, naša tela se oslanjaju da vazduh da se oslobode znoja koji se skuplja na koži. Na taj način se hladimo.
Kada je vlažnost u vazduhu visoka, topla vlaga ostaje na koži duže i zbog toga nam je samo još toplije.
Meteorolozi ovo nazivaju "indeksom toplote". Ovaj indesk meri koliko je zaista toplo kada se u regularnu tempereraturu uračuna i vlažnost vazduha.
Recimo, ako termometar očitava 35 stepeni Celzijusa, a relativna vlažnost je 65 odsto, indeks vreline - kako naše telo oseća vrućinu - iznosi neverovatnih 50 stepeni Celzijusa.
Opasnost visoke vlažnosti u vazduhu
*Foto: A. Nalbantjan
Stručnjaci procenjuju da je "normalan" procenat vlažnost vazduha između 35 i 65 odsto, a sve preko ove vrednosti može da ima ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Visoka vlaga može da ima nekoliko negativnih efekata na naše telo.
Kada telo nije u stanju da izbacuje znoj i hladi se (najčešće kada je vlaga iznad 70 odsto), ono gubi tečnost, soli i elektrolite, a dolazi i do pregrevanja.
Ako telo zbog visoke vlage nije u stanju da održava optimlanu temperaturu, može da dođe do toplotnog udara - koji može da bude fatalan.
Može da stvori osećaj letargije ili manjka energije, ali i hipertermiju - pregrevanje usled nemogućnosti tela da izbacuje višak toplote.
PROČITAJTE: Zašto potpuno zdravi ljudi dožive SRČANI UDAR: Nikad ne biste posumnjali na ove UZROČNIKE!
Hipertermija može da izazove:
- Dehidraciju
- Umor
- Grčeve
- Nesvesticu
- Toplotni udar
- Izmorenost od vrućine
(BalkansPress / Telegraf.rs)
