„Godinama u našoj zemlji 55 odsto građana umre od kardiovaskularnih obolenja, a 45 odsto od svih ostalih”, kaže za „Alo!” prof. dr Miljko Ristić.
U Srbiji se ove godine povećala stopa opšteg mortaliteta ili umiranja sa 14,2 na 14,6 promila i skratila očekivana dužina života sa 75,48 na 74,8 godina, podaci su Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI), koji rangira pružanje zdravstvenih usluga u 35 evropskih zemalja, a koji su objavljeni u Evropskom parlamentu pre 19 dana.
Prema istim podacima, srpsko zdravstvo više nije poslednje u Evropi, već se popelo na 24. mesto. Ipak, stope umiranja i skraćenje dužine života u Srbiji, naravno, da su zabrinule najeminentnije srpske lekare, a razloge takvog stanja oni vide u nepostojećoj preventivi, skrajnutosti lekara opšte medicine, da svaki drugi čovek u Srbiji umre od kardiovaskularnih bolesti, da godišnje rak dobije 36.000 ljudi, u tome da su lekari bedno plaćeni pa moraju da rade od jutra do sutra, u njihovom masovnom odlasku u inostranstvo, nedostatku stručnjaka i dugom čekanju na preglede, ali i lošem standardu i sveprisutnom stresu.
Profesor Miljko Ristić, najčuveniji kardiohirurg svetskog glasa i glavni koordinator Ministartsva zdravlja za transplantaciju organa, kaže za “Alo!” da je dobro da smo sada na 24. mestu u Evropi, ali sa druge strane loše što je umiranje od kardiovaskularnih bolesti na prvom mestu u Srbiji i vrhu Evrope.
Skrajnuti porodični lekari - Prim. dr Nevenka Dimitrijević iz Sekcije lekara opšte medicine Srpskog lekarskog društva (SLD), kaže za “Alo!” da evropske činjenice da nam se povećala smrtnost i smanjila očekivana dužina života ukazuju dokle je dovela praksa anuliranja uloge porodičnog lekara. - Upropašćena je primarna zdravstvena zaštita, gde lekar opšte medicine rešava 80 odsto slučajeva svih zdravstvenih problema građana. On prepoznaje pojavu svih bolesti. Istovremeno, mi smo jedina zemlja u regionu koja nema katedru porodične medicine. Imamo domove zdravlja koji nisu krečeni po 30 godina, aparati se kvare, nemamo opremu. Nema više kadrova, ljudi odlaze u penziju i inostranstvo i nemamo mogućnosti da odgovorimo na ono što je ljudima potrebno - navela je prim. dr Dimitrijević.
- Već desetak godina unazad u našoj zemlji 55 odsto građana umre od kardiovaskularnih obolenja, a 45 odsto od svih ostalih! Ne možemo da napredujemo u EHCI rangiranju dok ne smanjimo procenat umiranja - naglašava on i dodaje da osim loše ishrane, stresa i prevencija utiče na takvo stanje.
- Ona je na jako lošem nivou i trebalo bi da se uredi zakonom. Kada se bolest otkrije u početku nastanka automatski smanjuje troškove lečenja i poboljšava život pacijenta. Tada mu ne treba koronarografija, operacija, rehabilitacija. Istovremeno, transplantacija organa, pa i srca, je na najnižim granama u regionu. Takođe, lekari u Srbiji nisu zadovoljni. Njihove plate nikada nisu bile niže. Hirurzi moraju da budu rasterećeni svih privatnih briga i obaveza i da se onda posvete pacijentu. Plata mora da im omogući komforan život da bi oni dali sve od sebe - naglašava taj profesor i dodaje da su mnogi lekari otišli iz zemlje.
Ne vodimo računa šta jedemo - Profesor na Medicinskom fakultetu Aleksandar Milošević, urolog, kaže za “Alo!” da suštinski na dužinu života utiču ishrana, kvalitet medicinskih usluga i drugi faktori. - Činjenica da se urušavanje srpskog zdravstva dešava već 15 godina i hronično nezadovoljstvo naroda koji se više ne smeje utiču na takvu satistiku. Nemamo kontrolu hrane, jedemo a ne znamo šta, a prevencija, koja je najjeftinija u zdravstvu, još nije rešena u domovima zdravlja. Privatni sektor nije zastupljen kao ravnopravni blok odbrane zdravstvenog stanja građana. Istovremeno, lekari nisu zadovoljni, pa odlaze iz zemlje - naveo je taj profesor.
Profesor Vladimir Kovčin, naš čuveni onkolog, kaže za “Alo!” da je sve što je naveo prof. Ristić aposlutno tačno i dodaje da da je standard u direktnoj korelaciji sa stopom umiranja i skraćenjem života.
- Najbolji radiolozi su otišli u privatnike, a mnogi eminentni lekari u inostranstvo. Nemaju svi građani novca da plaćaju kod privatnika lečenje. Tu je i nedostatak onkologa i dugo čekanje na njihov pregled. Pacijenti izgube više meseci od lekara opšte prakse do specijaliste. U međuvremenu, maligna bolest napreduje i nekada dođe u stadijum da više ne može da se operiše. Godišnje u Srbiji 36.000 ljudi oboli od raka, što nas svrstava na drugo mesto u Evropi - naveo je on.
(Alo.rs)
