Ljudi su se budili, a kosovski policajac ušao je u autobus.
"Biju. Batinaju bez milosti."
"Skidaju Srbima majice. "
"Čekaju pogodan trenutak da maltretiraju jer mrze. "
Ovo su samo neki od zaključaka koji se mogu izvesti o kosovskoj policiji i njihovom tretmanu prema Srbima, na osnovu pisanja svih medija.
Mržnja usađena prema našem narodu generacijski, kod jednog dela Albanaca, definitivno postoji. Netrpeljivost je tu, oseća se u vazduhu, a borba oko zemlje učinila je svoje.
Ipak, u ovom slučaju preneću svoje lično iskustvo s njima. Jer - za razliku od građana Kosmeta koju većinski čine Albanci i kojima se u očima nekad može videti ta netrpeljivost, kosovska policija je nešto sasvim drugo.
Bila je zora, negde oko četiri sata ujutru kad su autobusi prevoznika "Kolašin" koji je prevozilo putnike u organizaciji "Udruženje Đakovčana" stiglo na granicu. Oči su mi bile "kao u sove", što bi se reklo.
Ljudi su se budili, a kosovski policajac ušao je u autobus. Kratko je rekao: "Dobro jutro", na razgovetnom srpskom, a zatim počeo s pregledanjem isprava.
Nešto posle granice, u blizini Mitrovice, čekala se kosovska policija. Naši autobusi stajali su parkirani i čekali. Vreme je prolazilo, a policija se čekala iz jednog razloga - oni nam ne mogu obezbediti zaštitu kao takvu, ali u slučaju bilo kakvih incidenata ONI snose odgovornost.
Policijska zaštita se nije pojavila, a put Dečana smo se otisnuli bez pratnje. Posle posete Visokih Dečana, bez zaštite krenulo se i kroz Dečane do Pećke patrijaršije. Na pola puta presrela nas je patrola. Kad su videli da su autobusi sa Srbima krenuli kroz rizično područje, patrola se uključila u našu kolonu i odvela nas do patrijaršije.
*Foto: Espreso.rs
Na ulasku u Pećku patrijaršiju nalazio se kosovski policajac, koji je prijateljski mahnuo našem vozaču. Naviknuti na Srbe, s našima se pozdravljaju kao svoj sa svojime.
Ovako je to izgledalo:
