Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je u Debeljači spomenik jednom od poginulih vojnika na Košarama 1999. godine Tiboru Cerni.
Vučić je spomenik otkrio zajedno sa majkom Tibora Cerne, Katom Cernom.
Predsednik je položio venac uz najviše državne i vojne počasti svim učesnicima bitke na Košarama.
Vence su položili i ministri u Vladi Republike Srbije i Vladi Republike Srpske, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, porodica Cerna, predstavnici diplomatskog kora, predsednik opštine Kovačica i Mesne zajednice Debeljača, kao i predsednik i predstavnici Saveza udruženja boraca SABOR, koji su bili inicijatori za podizanje spomenika Tiboru Cerni.
U ime učesnika bitke na Košarama okupljenima se obratio Voislav Vukašinović.
„Osamanaest godina smo čekali prvo spomen obeležje, prvom među jednakima, heroju Tiboru Cerni. On je jedan od 108 srpskih Obilića koji je za nas još uvek živ. Živeće u nama dokle god smo živi i dokle god budemo pričali o, malo je reći, herojskim pogibijama“, rekao je Vukašinović.
Kata Cerna, majka Tibora Cerne zahvalila se svima koji su učestvovali u podizanju spomenika i zamolila je državu da vodi računa o borcima, „da ne bude da su džabe dali život ali i o ovima što su ostali“.
TIBOR – PRIMAJUĆI METAK ZA SRBIJU UMIRUĆI IZGOVORIO: „Za ovu zemlju vredi poginuti”
Čuli ste za pakao Košara, najveću bitku tokom bombardovanja Srbije 1999. Ali, ovu priču niste čuli. Nećete je pročitati na nekom drugom mestu na internetu, jer… na internetu nema baš svega. Zato se i nalazi pred vama. Da ne zaboravimo. I nešto naučimo.
Ne, nije to priča o veličanju srpstva, jer je njen junak Tibor Cerna, već o ljubavi prema zemlji. A priča ide ovako.
Više hiljada neprijateljskih vojnika, za koje su u našoj vojsci utvrdili da su pripadali tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova, ali uz podršku specijalnih snaga NATO alijanse, nalaze se sa jedne strane ove priče. Oni su, uz podršku artiljerije albanske vojske, počeli 9. aprila 1999. napad na reon granične karaule Košare, ne bi li probojem otvorili put za kopnenu invaziju. Takav prodor u srce naše južne pokrajine imao bi strašne posledice po srpsku vojsku jer bi se neprijatelj kao klin zabio u sredinu teritorije, a nesmetanim dovođenjem pojačanja mogao da deluje dalje kako mu volja. Košare, zato, nisu smele da padnu.
Godišnjica bitke na Košarama se od ove godine prvi put obeležava u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja Srbije.
Organizator državne ceremonije je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije.
(Izvor: rts)
