Nekoliko istoričara i novinara iznelo brojne sumnje da Centralna obaveštajna agencija podržava i pomaže prodaju narkotika kako bi finansirala svoje akcije po svetu i jačala svoj uticaj.
Gotovo da ne postoji država na svetu koja nije objavila rat narkoticima. Međutim, uprkos hapšenjima narko-bosova pred kamerama, trgovina drogom je u ekspanziji. Razlog je, tvrde istraživači, to što iza preprodaje narkotika stoje obaveštajne službe koje koriste kriminalne organizacije kako bi zarađivale milijarde i širile svoj uticaj.
Iako se mnoge tajne službe povezuju s preprodajom droge, najviše sumnji ima o sumnjivim poslovima Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Dogovor s mafijom
Istoričar Alfred V. Makoj jedan je od prvih ljudi koji su optužili službe SAD za saradnju s kriminalcima, i to u knjizi „Politika heroina u jugoistočnoj Aziji“ iz 1972. On tu navodi da su obaveštajci 1946. oslobodili kriminalca Čarlsa Lakija Lučana da im pomogne u kontroli Italije, a oni su mu dozvolili da obnovi sistem trgovine heroinom.
Kako Makoj tvrdi, CIA je 1947, odmah po osnivanju, u Francuskoj napravila dogovor i s korzikanskom mafijom – omogućili su im da preuzmu Marselj i pretvore ga u heroinsku prestonicu Zapada, a kriminalci su im pomogli da odvoje sindikalne organizacije od Komunističke partije.
– Da bi opravdali učešće u međunarodnim avanturama, američki „borci“ u Hladnom ratu prihvatili su militantnu antikomunističku ideologiju. U njihovim umovima ceo svet bio je uključen u borbu između „bezbožnog komunizma“ i „slobodnog sveta“. U toj borbi svaki saveznik je dobrodošao, a svako sredstvo opravdano. Tako je CIA počela da podržava i pomaže državama i organizacijama koje su se otvoreno bavile prodajom heroina, a „Sivil er transport“ i „Er Amerika“, direktno pod kontrolom CIA, transportovali su tone heroina i opijuma – piše Makoj.
Uprkos ovoj knjizi, većina ljudi nije znala da CIA trguje narkoticima sve do avgusta 1996, kad je javnost uzbunio novinar Geri Veb.
Ujka Semovi dileri
U serijalu tekstova za San Hose merkjuri njuz pod nazivom „Mračna alijansa“ objavio je da je CIA kriva za epidemiju kreka jer finansiraju „kontraše“ u Nikaragvi kako bi skinuli s vlasti „sandiniste“.
– Osamdesetih godina narko-dileri iz Zaliva prodali su tone kokaina bandama Krips i Blads i poslali zarađene milione latinoameričkim gerilskim vojskama pod kontrolom CIA, pokazala je istraga. Ova narko-mreža, jasno je iz federalnih dokumenata, otvorila je liniju između kolumbijskih kokainskih kartela i crnačkih četvrti Los Anđelesa. Kokain koji je donet u SAD pokrenuo je eksploziju kreka u urbanoj Americi i doveo do uspona brutalnih uličnih bandi. To je jedan od najbizarnijih saveza, brak iz interesa vojske koju podržava SAD i gangstera s uzijima iz Komptona i južnog Los Anđelesa – napisao je Veb.
On je objasnio da su saveznici CIA obezbedili kokain i švercovali ga do zapadne obale SAD, pa ga prosleđivali bandama. Na taj način obe strane zaradile su stotine miliona dolara.
– Pojedini Afroamerikanci već decenijama optužuju vladu za saučesništvo u dostavljanju droge do crnačkih krajeva, ali su uvek zbog toga bili ismevani. Izveštaji, snimci i svedočenja s kojih je skinuta oznaka tajnosti pokazuju da ljudi koji su doneli kokain u kvartove Los Anđelesa nisu bili obični narko-dileri, bili su Ujka Semovi narko-dileri – napisao je Veb.
Svi mejnstrim mediji napali su Veba, inače nagrađivanog novinara, pa je proglašen šarlatanom i ostao je bez posla.
Rat u Avganistanu
Istoričar i publicista Vilijam Blum tvrdi da je CIA na sličan način operisala i u Avganistanu, pa i u Haitiju.
– Mudžahedini, koje je CIA podržavala, bili su uključeni u trgovinu narkoticima dok su se borili protiv prosovjetskih vlasti. Glavni klijent Agencije bio je Gulbudin Hekmatjar, jedan od glavnih narko-bosova. CIA mu je obezbeđivala kamione i mazge kojima je oružje stizalo u Avganistan, a kojima je zatim opijum transportovan do laboratorija na avganistansko-pakistanskoj granici. Odatle je stizala polovina heroina korišćenog u SAD i dve trećine heroina korišćenog u zapadnoj Evropi – napisao je on.
Meksiko i karteli
Publicista Džon Ros tvrdi da je upravo CIA naterala Meksiko da pokrene rat protiv kartela, u kojem je poginulo više od 120.000 ljudi.
– Vašington želi potpunu kontrolu nad Meksikom, a to im je bilo najlakše da izvedu pokretanjem rata protiv droge, u kojem njihove službe zarađuju milijarde dolara. U sve to umešani su FBI i CIA – tvrdi Ros.
Inače, čak i neki meksički zvaničnici optužili su CIA da učestvuje u tom ratu, i to tako što daje imunitet pojedinim narko-bosovima i pomaže uspon kartela Sinaloa, na čijem je čelu zloglasni Hoakin Guzman zvani El Čapo (Kratki).
(Kurir.rs)
