BalkansPress

Dobro došli!

Danas sve veći broj ljudi radi 50, 60, pa i 70 sati nedeljno, pretvarajući svoje kancelarije u drugi dom. Mnogi šefovi misle da, što se duže radi, više zadataka može da se obavi. Nauka, međutim, dokazuje da je to netačno i da se najveća efikasnost postiže kada zaposleni rade četiri dana nedeljno, a tri dana odmaraju.

Radnik u Srbiji, po zakonu na poslu provede 40 sati nedeljno, a radni dan mu traje osam sati. Nezvanično, mnogi rade i mnogo duže - 9, 10 i više sati dnevno ili šest dana u nedelji.

Poslodavci u Srbiji ni ne razmišljaju o skraćenju radne nedelje, jer bi im "propao posao", uprkos tome što psiholozi kažu da je četiri radna dana, pa čak i s dužim radnim vremenom, mnogo bolje i za radnike i za biznis.

 

Da četiri radna dana nisu samo nemoguća fantazija, dokazuje i EU praksa

Naime, i sada je radna nedelja u našoj zemlji za oko dva sata duža nego u Nemačkoj, Poljskoj ili Portugaliji, a prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji spustila se ispod 40 radnih sati. Budući da je u Srbiji do radnog mesta teško doći, a lako ga izgubiti, radnici su često primorani da rade duže nego što je predviđeno radnom nedeljom, a pritom im se prekovremeni sati veoma retko plaćaju. Uz to, skraćenjem radne nedelje, gotovo je izvesno, smanjile bi se i zarade zaposlenih, koje su i sada niske.

*Foto: V. Pešić / RAS Srbija

Brojni eksperimenti pokazali su da ljudi mogu samo četiri ili pet sati dnevno da obavljaju produktivan rad. Nakon što njihove performanse dostignu najviši nivo, učinak postaje sve manji i ljudi na poslu postaju sve nezadovoljniji. Menadžeri koji su skratili radnu nedelju zaposlenima na četiri dana dobili su zauzvrat bolji učinak radnika tokom, radnih dana, njihovo veće lično i profesionalno zadovoljstvo, kao i smanjeni broj radnika koji su odlazili iz firme.

U Srbiji, nažalost, kao da nema hrabrosti za ovakav korak, a mnogi poslodavci sa kojima je “Blic” kontaktirao kažu da je ovo trenutno nemoguće, jer nam je "i ovako niska produktivnost".

 

Momirović: Nemoguće finansijski izdržati takav eksperiment

Takav stav zastupa i Tomislav Momirović, direktor "Mona hotela", koji je nedavno izazvao polemiku u javnosti stavom da bi smanjenje minimalca povećalo zaposlenost. On smatra da je skraćenje radne nedelje na četiri dana eksperiment, koji poslodavci u Srbiji ne mogu da iznesu pre svega zbog finansija.

*Foto: V. Lojanica / RAS Srbija

- Mi u Srbiji radimo sa malim maržama i teško je zaraditi novac. Skraćenje radne nedelje, po mom mišljenju smanjilo bi produktivnost, jer bi u tom slučaju ljudi radili po dva posla, pošto bi za to imali vremena. Firme sa velikim profitom mogle bi da se kockaju i eksperimentišu na ovakav način. Međutim, druge firme, koje nisu finansijski stabilne, skraćivanjem radne nedelje mogle bi da ugroze poslovanje kompanije - kaže Momirović.

U njegovoj kompaniji, objašnjava, zaposleni imaju osmočasovno radno vreme, a svaki prekovremeni sat se naplaćuje. Prema njegovim rečima, top menadžeri mnogo više vremena provode na poslu, ali su im i plate mnogo veće.

 

"Nije važno koliko se radi, nego kolika je produktivnost"

Za Ivana Bevca, vlasnik izdavačke kuće “Booka” i knjižare “Bookastore” nije suštinski važno koliko se sati radi, već koliko je vreme koje se provede na radnom mestu efikasno potrošeno i kolika je produktivnost zaposlenih.

- To zavisi od vrste posla, odnosno gde bi takav način rada mogao da se organizuje. Pristalica sam mišljenja da nije bitno koliko se sati provodi na poslu, već je bitan rezultat. Može neko da se pojavi na poslu samo dva puta, ali da ima rezultat mnogo bolji od onoga koji je svaki dan po nekoliko sati na poslu - kaže on.

Objašnjava da u knjižari nije moguće skratiti radnu nedelju, jer se bavi uslužnom delatnošću. Njegovi radnici rade šest i po do sedam sati dnevno.

*Foto: Petar Dimitrijević / RAS Srbija

I u Srbiji je moguće fleksibilno radno vreme

Da je u nevladinom sektoru "lagodnije" nego u privatnim kompanijama, uvrežena je zabluda, bar ako pitate Aleksandru Stamenković, koja je radila u NVO sektoru a danas je u jednoj poznatoj međunarodnoj organizaciji.

Kako kaže, u NVO sektoru često se radilo prekovremeno, kao i vikendima, a nadoknade u vidu slobodnih sati ili novca gotovo da nije bilo. Jedina prednost je bilo što se povremeno moglo raditi van kancelarije, ili čak i van zemlje.

- Sve dok vam je srce u tom poslu to nije problem, ali kada ta ljubav prestane, počinjete da osećate sav teret nemanja vremena za privatni život. Sistem u kom sam sada je daleko humaniji i fleksibilniji. U pitanju je velika međunarodna organizacija koja veoma poštuje balans posao-privatni život svojih zaposlehih. Takođe, postoji mogućnost da sa supervizorom dogovorite da ćete nekoliko dana raditi par sati duže, pa da u nekom trenutku uzmete slobodan dan - kaže Stamenković.

 

Ona dodaje da je na njenom sadašnjem radnom mestu jedna od centralnih vrednosti poštovanje kulturne raznolikosti, pa se tokom godine se obeležavaju i katolički i pravoslavni, ali i muslimanski praznici.

- Mislim da je osećaj fleksibilnosti na radnom mestu daleko važniji od tačnog broja zakucanih radnih sati ili dana – odnosno da imate opciju da birate u skladu sa vašim potrebama. Recimo da radna nedelja traje 40 sati, super je kada može da se sa supervizorom dogovori kako da se raspodele ti sati na zadovoljstvo svih strana - kaže Stamenković.

*Foto: EuroBlic / RAS Srbija

Reč stručnjaka: Daleko je bolji rezultat kad su zaposleni odmorni

Uz smanjenje radnih sati, više bi vremena ostalo za odmor i društveni život, a to pozitivno utiče na produktivnost. Naime, najbolji rezultati rada postižu se ukoliko su zaposleni odmorni i zadovoljni, ako posle radnog dana imaju dovoljno vremena da se posvete sebi, porodici, druženju, odmoru... Nezadovoljan, umoran i neispunjen radnik, neadekvatno plaćen i veoma često primoran da radi na više radnih mesta kako bi imao dovoljno novca za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, koji je stalno pod stresom hoće li to uspeti i da li će i sutra raditi, ne bi trebalo nikome da bude u interesu.

 

Psihijatar, prof. dr Slavica Đukić Dejanović i ministarska bez portfelja kaže da bi za porodicu bilo dobro da mogu tri dana da provedu zajedno.

- Mislim da je realnije da se taj treći dan organizuje da ljudi mogu da rade od kuće. Jer ovako, obično bi se dešavalo da se prvi radni dan posle odmora bude prilagođavanje, a poslednji priprema za odmor. I zato treba da se uzme u razmatranje da jednog dana u nedelji posao može da se obavlja od kuće. Ali zato bi bilo potrebno da se šest meseci do godinu dana napravi neki projekat i da se prate radnici kako to na njih deluje, da li su srećni, zadovoljni i produktivniji. Ovako je samo nagađanje - ističe prof. dr Đukić Dejanović.

Eksperimenti u Jugoslaviji

*Foto: Vlada Srbije / Promo

 

Krajem šezdesetih u Jugoslaviji su mnogi bili srećni zbog uvođenja neradne subote (osim prve u mesecu, koja je bila radna do kraja osamdesetih). Nekoliko decenija kasnije, radnici smederevske Železare nisu bili oduševljeni sa četvorodnevnom radnom nedeljom, ali ne zato što im slobodni dan nije odgovarao, već što je ta mera ukazivala da stvari idu loše u kompaniji. Indikativan je i primer ivanjičkog “Javora” koji je osamdesetih bio jedna od najuspešnijih tekstilnih firmi u Jugoslaviji, u kojoj je uvedeno šestoipočasovno radno vreme (norma je ostala nepromenjena), a pokazalo se da se proizvodnja nije smanjila.

Kako su radnici izborili osmočasovnu radnu nedelju

Tokom 20. veka, prosečno radno vreme opalo je skoro duplo, pre svega zbog dramatičnog rasta produktivnosti, ali i usled pritiska sindikata, kao i progresivnog zakonodavstva. Radna nedelja, u većem delu industrijalizovanog sveta, kontinuirano je padala, na oko četrdeset sati posle Drugog svetskog rata. Već 1926. Henri Ford je počeo da zatvara svoje fabrike automobila subotom i nedeljom. Tri godine kasnije, sindikat radnika u proizvodnji odeće u SAD izborio se za petodnevnu radnu nedelju. Federalna vlada SAD ozakonila je 1946. 40-časovnu radnu sedmicu za državne funkcionere, ali je već 1940. to funkcionisalo u većini firmi u zemlji.

Francuska je 2000. donela zakon o 35-časovnoj radnoj nedelji, a slični rezultati su zabeleženi u drugim zemljama poput Nemačke, kroz kolektivno pregovaranje.

 

(Izvor: Blic.rs)

Scroll to top